napisano: 14/02/2005.
na portalu ''pisaća mašina'',
a iz 1. zbirke “Sjena duše”
http://www.cip.hr/pm/tekst.php?filmsPage=1&filmsPageSize=50&user_id=545&film_id=4658
Tišina je opet probila moje tkivo kroz male kvadratne centimetre osjetljive kože.
Sve se u meni pakleno vrti, kao i ovaj globus, koji je tako neumoran, da mi se vrti krv kroz žile i srž u kostima.
Tražila sam jutros neki uzlet u ovo kišno jutro, ali nema tvog oka da mi smiri želju za pokretom.
Mali krivudavi plamen izvio se između trepavica i nestao u daljinama, slijedeći davne tragove bijelih ptica.
Sledio se krik u koštanoj srži otkud diše samo mrak.
Opet mi koža reagira na tvoje prisustvo i ne donosi tu plavu kap vode kao melem na ranu.
U visokoj čaši bistri se voda, ispijam žedno tekućinu kao što ti ispijaš moje usne.
Nismo se jutros našli u zajedničkoj auri.
Jedan zamotuljak nismo uspjeli razvezati, puno je zamršenih niti, koje mi opet osipaju kožu tvojim neprisustvom.
Danas su mi sva slova ista, kapaju iz plavog flomastera, a ti i ne slutiš koliko je dan težak bez tebe.
Slova su teška kao i moja duša, koja nosi plavi žig tvog postojanja.
http://www.digitalne-knjige.com/varga.php
bglavac
edin.kecanovic
