Ovdje je nečiji pogled, u nekoj protekloj vodi...
Neka mi svi odlaze, neka svi odlože svoje stvari i polako krenu svojim putem.... neka!
Crno vino se pretače na stolu samo u sebe u proizrnoj čaši, prozirnoj kao moja duša...
Uzorak svjetla pada na dno i ostavlja tamni trag daleke glazbe, a ona se opet rasplinjava u nekoliko pravaca.
Krajem jutra hodam podzemnim hodnicima, tražeći one što su otišli...
Neka mi svi odlaze, neka svi odlože svoje stvari i polako krenu svojim putem... neka!
Iz flomastera klize moja plava slova, stavljam ih u zlatne okvire i gledam kao sliku bez likova...
Slova orošena bistrim kapima što padaju i razumućuju napisane riječi, neprepoznatljive oku, oštre u srcu...
Neka mi svi odlaze, neka svi odlože svoje stvari i polako krenu svojim putem...neka!
Pustinja, izgubljena sama u sebi, prazna, skriva svoje postojanje kao zmija i krije se ispod kamena.
U čaši vina na stolu ogleda se Mjesec po bijelom danu....
Pa neka mi svi odlaze, neka svi odlože svoje stvari i polako krenu svojim putem....neka!
http://www.digitalne-knjige.com/varga.php
bglavac
edin.kecanovic
