napisano: 22.04.2005. u 7:02h

na portal Iskrica weblog,

a iz 1. knjige "Sjena duše"

 

http://www.iskrica.com/weblogs/post.php?web=1461&log=51236

 

U sivoj nebeskoj haljini obavijen, moj grad još je snivao, dok sam na balkonu udisala mirise noći i kiše u zraku što neće doći.

Značenje svijeta u tom trenutku mi nije bilo bitno, odstranila sam korijen težine duše i pustila, da me noć opčinjava svojim mirisima, da kiša što ne dolazi, izaziva moj nemir.

Kao bijeli prah, osjetih par kapi na licu i to je bilo sve.

Tako provodim petu noću u odmaku od tebe, a tko me stalno vraća tebi, osim mene same?

Lutala sam po daljinama mojih misli, poslala sam ih među tvoje, neka se spoje i neka mi te ne odvoje.

Zasjenjena oblacima, noć je polako odmicala, nebo se spuštalo sve niže, a tama je uzimala dio po dio mog tijela.

Krilati san je zatvorio trepavice, između njih više nisu mogle doletjeti bijele ptice.

Grad  nije živio tu noć, od njegovih zidina ostale su samo sive nebeske haljine oblaka što su vijorile na tom vjetru donoseći sladak zvuk tvog imena.

 

http://shadowofsoul.blog.hr

http://www.digitalne-knjige.com/varga.php