VOSAK

 

 

Kada te vidim takvog kakav si,

za ostalo zatvaram oči.

Čitavim svojim telom postajem vosak

za tvoj Solomonov pečat. Čekam da postanem lagan.

Odbacujem mišljenja o bilo čemu.

Postajem svirala od trske za tvoj dah.

Bio si mi na dlanu, a ja sam

i dalje pipao naokolo.

Bio sam u tvojoj ruci, ali sam i dalje postavljao pitanja

kao oni koji jedva da išta znaju.

Mora da sam bio neverovatno glup ili pijan ili mahnit

kad sam se šunjao po vlastitoj kući i krao novac,

verao se preko ograde i otimao svoje vlastito povrće.

Ali neću više. Oslobodio sam se te neuke šake

koja je stezala i uvrtala moje tajno biće.

Vasiona i svetlost zvezda kroz mene prolaze.

Ja sam polumesec postavljen gore

nad ulazom u mesto svetkovine.