MLEKO MILENIJUMA
Ja sam deo loše raspoređenog tovara.
Dešava se da ispadnem u travu,
kao nekada spavači iz pećina,
i da brstim ma gde pao.
Stotinama hiljada godina bejah čestice prašine
koje se kovitlahu po volji vetra,
i mada često zaboravljam da sam ikada bio
u tom stanju, u snu mu se
opet vraćam. Iskačem iz ovog
četvorodelnog, prostorno-vremenskog krsta,
iz ove čekaonice.
Upadam u ogromni pašnjak.
Sisam mleko milenijuma.
Svako to radi na drukčiji način.
Znajući da su svesne odluke i lično pamćenje
suviše tesno mesto za život,
svako ljudsko biće se noću, ili u toku dana,
zaneseno nekim poslom, izliva
u ljubljenu nigdinu.
bglavac
edin.kecanovic
