Slava praznini koja izbeljuje naše bitisanje
- ovo mesto načinjeno od naše ljubavi prema praznini!
Pa ipak, praznina nekako priđe,
ovo bitisanje prestaje.
Slava tom događanju, opet i opet!
Godinama sam svoj rođeni život izvlačio iz praznine.
A onda jedan prepad, jedan zamah ruke,
s tim poslom je gotovo.
Slobodan od onog koji sam bio, lišen prisustva, lišen
pretećeg straha, nade,
lišen džinovske manjkavosti.
Planina ovde-i-sada je sićušni delić delića
slamke oduvane u prazninu.
Ove reči koje toliko kazujem gube značenje:
bitisanje, praznina, planina, slamka: reči
i ono što hoće da saopšte, sve je metlom izbačeno
kroz prozor, i kotrlja se niz krov.
bglavac
edin.kecanovic
