NEOBELEŽENE  ŠKRINJE

 

 

Ne tuguj. Sve što izgubiš vraća se zaobilaznim putem

u drugom obliku. Dete odbijeno od majčinog mleka

sada pije vino i med pomešane.

Božja radost ide od jedne do druge neobeležene škrinje,

od ćelije do ćelije, kao kišnica niz cvetnu leju.

Kao ruže, uvis iz tla.

Čas izgleda kao tanjir pirinča i ribe,

čas kao litica pokrivena puzavicama,

čas kao osedlan konj.

Krije se u tim škrinjama,

sve dok ih jednog dana ne otvori uz prasak.

Jedan deo bića napušta telo dok spavamo

i menja oblik. Možeš reći: »Noćas sam bio

čempres, malecka leja lala,

zemljište pod vinovom lozom.« Zatim opsena prođe

i ponovo si u sobi.

Ne želim nikog da plašim.

Čuj šta je u pozadini ovog što govorim.

Tatatumtum tatum tatadum.

Postoji sjajno zlato pšenice na suncu

i zlato hleba napravljenog od nje.

Ja nemam nijedno. Samo govorim o njima,

kao što cela varoš u pustinji podiže pogled

ka zvezdama u vedroj noći.