Nekada sam želeo kupce za svoje reči.
Sad žudim za nekim ko bi me otkupio od reči.
Stvorio sam mnoštvo čarobno smišljenih slika,
prizora sa Avramom, i Avramovim ocem, Azarom,
koji je i sam bio čuven po ikonama.
Tako sam umoran od onog što sam radio.
Onda je došla jedna slika bez oblika,
i prekinuo sam.
Nađite nekog drugog da pazi na dućan.
Napuštam posao pravljenja slika.
Najzad sam upoznao
slobodu ludila.
Zalutala slika pristiže. Vrištim:
»Izlazi napolje!« Raspada se.
Jedino ljubav.
Jedino držalo podesno za barjak,
i vetar. Nikakav barjak.
bglavac
edin.kecanovic
