Počuj priču koju trska priča,
priču o razdvojenosti.
»Otkada sam u trščaku odsečena
stalno stvaram ovaj plačni zvuk.
Svako ko je odvojen od onog koga voli
shvata o čemu govorim.
Svako otrgnut iz svoje postojbine
čezne za povratkom.
Prisutna sam na svakom skupu,
učestvujem u smehu i u jadikovki,
prijatelj svakom, ali retki će čuti
tajne u notama skrivene.
Nema ušiju za to.
Telo ističe iz duha,
duh iz tela buja; ništa ne prikriva
tu smešu. Ali nije nam dato
da vidimo dušu. Svirala od trske
je vatra, a ne vetar. Budi tako šupalj.«
Slušaj ljubavni oganj zapleten
u trščane note, dok se pometnja
rastapa u vino. Ta svirala je prijatelj svima
koji žele da se tkanje razdere
i spadne. Ona je sjedinjenje
rane i melema. Prisnost
i čežnja za prisnošću, jedna
pesma. Kobna kapitulacija
i otmena ljubav, ujedno. Onaj ko to
krišom sluša biva obeznanjen.
Jezik ima jednu mušteriju, uvo.
Trščana svirala ima takvo dejstvo
zato što je bila nadarena da stvara šećer
u trščaku. Zvuk koji proizvodi
svakome je namenjen. Pusti prazne dane
da prolaze i ne brini.
Ostani tu gde si,
unutar tog čistog, šupljeg tona.
Svaka žeđ biva ugašena izuzev
žeđi tih riba, mistika,
koji plivaju beskrajnim okeanom milosti
još uvek nekako žudeći za njom!
Niko u tome ne prebiva a da nije
svakog dana nahranjen i napojen.
No, ukoliko neko ne želi da čuje
pesmu svirale od trske
najbolje je prekinuti razgovor,
poželeti zbogom, i poći dalje.
bglavac
edin.kecanovic
