PESMA SVIRALE OD TRSKE

 

 

Počuj priču koju trska priča,

priču o razdvojenosti.

»Otkada sam u trščaku odsečena

stalno stvaram ovaj plačni zvuk.

Svako ko je odvojen od onog koga voli

shvata o čemu govorim.

Svako otrgnut iz svoje postojbine

čezne za povratkom.

Prisutna sam na svakom skupu,

učestvujem u smehu i u jadikovki,

prijatelj svakom, ali retki će čuti

tajne u notama skrivene.

Nema ušiju za to.

Telo ističe iz duha,

duh iz tela buja; ništa ne prikriva

tu smešu. Ali nije nam dato

da vidimo dušu. Svirala od trske

je vatra, a ne vetar. Budi tako šupalj.«

Slušaj ljubavni oganj zapleten

u trščane note, dok se pometnja

rastapa u vino. Ta svirala je prijatelj svima

koji žele da se tkanje razdere

i spadne. Ona je sjedinjenje

rane i melema. Prisnost

i čežnja za prisnošću, jedna

pesma. Kobna kapitulacija

i otmena ljubav, ujedno. Onaj ko to

krišom sluša biva obeznanjen.

Jezik ima jednu mušteriju, uvo.

Trščana svirala ima takvo dejstvo

zato što je bila nadarena da stvara šećer

u trščaku. Zvuk koji proizvodi

svakome je namenjen. Pusti prazne dane

da prolaze i ne brini.

Ostani tu gde si,

unutar tog čistog, šupljeg tona.

Svaka žeđ biva ugašena izuzev

žeđi tih riba, mistika,

koji plivaju beskrajnim okeanom milosti

još uvek nekako žudeći za njom!

Niko u tome ne prebiva a da nije

svakog dana nahranjen i napojen.

No, ukoliko neko ne želi da čuje

pesmu svirale od trske

najbolje je prekinuti razgovor,

poželeti zbogom, i poći dalje.