GRUBE  METAFORE

 

 

Neko reče: »Derviš ne postoji, a ukoliko i postoji

- nije tu.«

Pogledaj plamen sveće na blistavom podnevnom svetlu.

   Ako staviš pamuk kraj njega, izgoreće,

      ali njegov sjaj potpuno će se pomešati

         sa sunčevim.

Svetlo sveće koje ne primećuješ je

ono što osta od derviša.

Ako sa decilitrom sirćeta poprskaš

       dvesta tona šećera,

             niko neće osetiti ukus sirćeta.

Jelen malaksava i gubi svest u lavljim šapama.

       Jelen postaje još jedan staklasti izraz na lavljem licu.

Ovo su grube metafore za ono što se događa ljubavniku.

Niko nije tako otvoreno neuljudan kao ljubavnik. On, ili ona,

       skače uvis na kantar nasuprot večnosti

              polažući pravo da ga drži u ravnoteži.

I niko nije više od njega potajno ponizan.

Lekcija iz gramatike: »Ljubavnik je umro.«

    ''ljubavnik'' je i subjekt i činilac, mada to nije moguće!

          ''Ljubavnik'' je prestao da postoji.

Jedino u gramatici je derviš-ljubavnik vršilac radnje.

U stvarnosti, sa njim tako savladanim,

      tako izgubljenim u ljubavi,

             nestaju i sva svojstva delanja.