LIVADSKI  ZVUCI

 

 

Ponovo stigosmo do tog savijutka morske obale

do kojeg nikakvo more ne može dopreti.

Povežite sve ljudske umove zajedno.

Neće se dovde prostreti.

Nebo tako divno obnažuje svoj vrat,

ali ne dobija poljubac. Samo nagoveštaj.

Ovo je hrana koju svako želi,

tumarajući kroz pustoš: »Molimo te, daj nam

svoju manu i ustukni.«

Ponovo smo ovde sa voljenim.

Ova atmosfera - usklik. Ovi livadski zvuci

- čudnovata bajka.

Stigosmo u blizinu onoga

koji nikad i ne beše odvojen od nas.

Kada se meh sa vodom puni, znaš

da je i vodonoša tu!

Meh ti se nežno prislanja uz rame.

»Bez tebe sam bez ikakvog znanja,

i bez načina da ikog dodirnem.«

Ako čovek žvaće šećernu trsku,

to znači da ima potrebu za takvom slasti.

Na ovoj zemaljskoj kugli duša se prolama s grmljavinom.

A onda ćutanje, moj strogi staratelj.

Neću pokušati da govorim o Šemsu.

Jezik ne može ni da priviri u tu prisutnost.