NEMA MESTA ZA OBLIK

 

 

One noći kada budeš prelazio ulicu

iz svog dućana i svoje kuće

u pravcu groblja,

čućeš me kako te pozdravljam

iz otvorene rake, i shvatićeš

da smo uvek bili zajedno.

Ja sam fino jezgro svesti

tvoga bića, jednako

kad si ushićen kao i kad prezreš sebe i kloneš.

Te noći, kad se oslobodiš straha od zmijskog ujeda

i razdraženosti zbog mrava, začućeš

moj prisni glas, videćeš da je sveća zapaljena,

omirisati kađenje, jelo iznenađenja koje ti je pripremio

ljubavnik koji je unutar svih tvojih ljubavnika.

Ta halabuka srca je moj znak

tebi koji se pali u grobu.

Stoga se ne bakći mrtvačkim pokrovom

i ne obaziri na prašinu na grobljanskoj stazi.

Oni se paraju i spiraju

u muzici našeg poslednjeg sastanka.

I ne traži me u ljudskom obliku.

Ja sam u tvome traženju. Nema mesta

za oblik kraj ljubavi ovako silne.

Udaraj u bubanj i daj da pesnici progovore.

Ovo je dan pročišćenja za one koji su

dorasli ljubavi i njoj posvećeni.

Nema potrebe da čekamo da umremo!

Ovde ima još za čime da se žudi sem novca

i slave i zalogaja pečenke.

Dakle, kako da nazovemo ovaj novi tip kuće za zurenje

koja je otvorena u našoj varoši, u kojoj ljudi ćutke sede

i odašilju brze poglede

poput svetlosti, poput odgovora?