UVRSTI OVU MUSTRU U SVOJ ĆILIM

 

 

Duhovno iskustvo je čedna žena

koja zaljubljeno gleda u samo jednog čoveka.

Ono je golema reka u kojoj patke

srećno žive, a vrane se dave.

Ova činija vidljivog sveta sadrži jelo

koje ujedno i hrani i izaziva žgaravicu.

Postoji nevidljivo prisustvo koje proslavljamo

jer nam pruža darove.

Ti si voda. Mi smo mlinski kamen.

Ti si vetar. Mi smo prašina uskovitlana u figure.

Ti si duh. Mi samo otvorimo i zatvorimo

šake. Ti si jasnoća.

Mi smo ovaj jezik koji pokušava da je izrazi.

Ti si radost. Mi smo svi različite vrste smeha.

Svaki pokret ili zvuk je ispovedanje vere,

kao što mlinski kamen meljući objašnjava kako veruje

u reku! Nema metafore koja to može da izrazi,

ali ipak ne mogu da prestanem da ukazujem

na lepotu.

Svaki trenutak i mesto govore:

»Uvrsti ovu mustru u svoj ćilim!«

Poput pastira u Knjizi II,

koji je hteo da otrebi vašku sa Božje odore,

i da pokrpi Božje cipele, ja želim da budem

obuzet tako strasnim obožavanjem

da mi šator bude razapet na nebu!

Neka voljeni dođe

i sedne kao pas čuvar

ispred šatora.

Kad se okean uzburka

ne ostavljaj me da ga samo slušam.

Neka zapljuskuje u mojim grudima!