NEKO PREKOPAVA ZEMLJU

 

 

Oko postoji da gleda stvari.

Duša je ovde radi svog sopstvenog zadovoljstva.

Samo je jedna vajda od glave: da hoće pravu ljubav.

A od nogu: da trče za njom.

Ljubav služi za nestajanje u nebu. Um

za saznavanje šta su ljudi činili i pokušavali da učine.

Misterije ne postoje da bi bile odgonetnute. Oko oslepi

kada jedino što hoće da vidi postane zašto.

Ljubavnik je uvek okrivljen za nešto.

Ali kad pronađe svoju ljubav, sve što je napustio

pri traženju vraća se sasvim izmenjeno.

Na putu za Meku brojne su opasnosti: lopovi,

uskovitlani pesak, a za piće samo kamilje mleko.

Pa ipak, svaki hodočasnik tamo ljubi crnu stenu

sa nesmanjenom žudnjom, osećajući na njenoj površini

ukus usana za kojima vapi.

Ovaj način govora je nalik kovanju novih novčića.

Dok se oni gomilaju,

pravi posao biva obavljen napolju

od strane nekog ko prekopava zemlju.