GOLUBICA  POD  STREHOM

 

 

Kad položim ruku na svoje grudi,

to su tvoje grudi.

A sad mi češeš glavu!

Ponekad me smestiš u krdo

sa ostalim svojim kamilama.

Ponekad me postaviš na čelo svojih trupa

kao komandanta. Ponekad me okvasiš

usnama kao da utiskuješ pečat sa svog prstena

neposredno pre no mi udahneš i moć.

Ponekad me zaobliš u prost zvekir.

Uzimaš krv i proizvodiš spermu.

Uzimaš spermu i stvaraš životinju.

Koristiš životinju da razviješ svest.

Život stalno vodi ka više života.

Nežno me teraš kao što

melodija frule tera golubicu ispod strehe.

I istom melodijom me zoveš natrag.

Podbadaš me na mnoga putovanja;

zatim me usidriš bez ijednog pokreta.

Ja sam voda. Ja sam trn

koji se kači za odeću.

Briga me za veličanstvene prizore!

Sve što želim je da budem u tvojoj blizini.

Nema u šta da se veruje.

Tek kada sam prestao da verujem u sebe

dospeo sam u ovu lepotu.

Ugledavši oštricu tvog mača, spalio sam štit!

Leteo sa šesto pari krila poput Gavrila.

Ali sada kad sam stigao, šta će mi više krila?

I danju i noću čuvao sam biser svoje duše.

Sad se u ovom okeanu bisernih struja

izgubio svaki trag onog što beše moje.

Nema načina da te opišem.

Objavi kraj ovoga tako moćno

da me izdigne iznad mog meteža.