PRAOTAC  RAZUM

 

 

Vasiona je izraz božanskog zakona,

tvog razboritog Tvorca.

Kada mu nisi zahvalan,

obličja sveta deluju ti beznačajno i ružno.

Sklopi mir s tim praocem, majstorom oblikovanja,

i svaki tvoj doživljaj biće prožet neposrednošću.

Zato što volim to, nikad mi nije dosadno.

Lepota izvire bez prestanka, šum izvorske vode

u mome uhu i u unutarnjem biću.

Grane drveta podižu se i spuštaju poput ushićenih ruku

onih koji su se predali mističnom životu.

Šumovi lišća razgovaraju između sebe poput pesnika

koji stvaraju nove metafore. Zelena filcana navlaka

spada, i hvatamo blesak ogledala pod njom.

Pomisli samo kako će izgledati kada cela navlaka

bude spala! Kazujem tek hiljaditi deo

onog što vidim, jer svuda vlada silna sumnjičavost.

Uobičajeno je mišljenje da ova poezija

ispoljava veliki optimizam u pogledu budućnosti.

Ali Praotac Razum kaže:

Nema potrebe da se najavljuje budućnost!

Ovo sada je ona. Ovo. Tvoja najdublja potreba i čežnja

zadovoljena je energijom trenutka

tu u tvojoj šaci.