AKO JE VOLJENI SVUGDE

             MIŠ  I  ŽABA

 

 

Jedan miš i jedna žaba svakog se jutra sastaju

na obali reke. Sednu na zabačeno mesto i pričaju.

Svakog jutra, istog časa kad se ugledaju,

razgovor glatko poteče, razne priče i snovi i tajne,

bez ikakve bojazni ili podozrivog suzdržavanja.

Gledajući i slušajući to dvoje

postaje jasno kako, kao što je zapisano,

ponekad kad se dva stvorenja zbliže

Hristos postaje očevidan.

Miš počinje da se smeje pričajući nešto na šta nije

pomislio već pet godina, a i priča može da potraje

pet godina! Nema zapreke tom poletu bujice-govora-

-toka-reke-što-sve-nosi, jer to je sušta prisnost.

Ogorčenje nema šanse

protiv ovo dvoje.

Božji izaslanik, Kidr, dodiruje pečenu ribu.

Ona sa roštilja skače natrag u vodu.

Prijatelj sedne do Prijatelja, i pojavljuju se trpeze.

Jedan drugom čitaju tajne sa čela.

Ali, jednoga dana miš se požali: »Dešava se ponekad

da žudim za sohbetom, a ti si tada u vodi,

skakućeš naokolo i ne možeš da me čuješ.

Sastajemo se u ovo ugovoreno vreme,

ali u spisu stoji: Zaljubljenici se neprekidno mole.

Jednom dnevno, jednom nedeljno, pet puta na sat,

to nije dovoljno. Ribama kao što smo mi

treba okean svuda oko nas!«

Kažu li kamilja zvona: Nađimo se ponovo ovde u četvrtak

uveče? Koješta. Ona bez prekida

složno zveckaju,

razgovarajući dok kamila hoda.

Da li redovno odlaziš u posetu sebi?

Ne rezonuj i ne odgovaraj racionalno.

Umrimo,

              i umirući odgovorimo.