SABIN  PRESTO

 

 

Kada je kraljica od Sabe došla Solomonu,

ostavila je za sobom svoje kraljevstvo i blago

isto onako kao što ljubavnici napuštaju svoj ugled.

Njene joj sluge nisu ništa značile,

ni koliko truli luk.

Njene palate i voćnjaci -

silne hrpe balege.

Doznala je skriveno značenje reči LA! Ne!

Došla je Solomonu bez ičega, izuzev

svoga prestola! Kao što piščevo pero postaje

prijatelj, kao što radniku alat koji iz dana u dan

koristi postaje jako blizak, tako je

njen filigranski presto bio njena jedina pasija.

Želeo bih iscrpnije da objasnim ovaj fenomen,

ali bi to predugo trajalo.

Bio je to glomazan presto, nezgodan za prevoz

pošto nije mogao da se rasklopi, budući da je bio

tako vešto sastavljen kao ljudsko telo.

Solomon je shvatio da je njeno srce spremno za njega

i da će joj taj presto uskoro biti mrzak.

»Neka ga donese«, rekao je. »On će joj

postati opomena kao što su to stare cipele

i kaput za Ajaza. Može da posmatra

taj presto i da uvidi dokle je stigla.«

Na isti način, Bog neprekidno pred našim očima drži

proces stvaranja potomstva:

glatku kožu i semenu tečnost

i zametak koji raste.

Kada spaziš biser na dnu,

probijaš se kroz penu i slomljeno pruće

na površini. Kad sunce izlazi, zaboravljaš

na određivanje položaja sazvežđa Škorpiona.

Kada doživiš veličanstvenost jedinstva,

draži dvojnosti deluju ti dirljivo

i ljupko, ali mnogo manje zanimljivo.