GRANIT I VINSKA ČAŠA

 

 

Ti si granit.

Ja sam prazna vinska čaša.

Znaš šta se događa kad se dotaknemo!

Smeješ se kao što se izlazeće sunce smeje

zvezdi koja nestaje u njemu.

Ljubav mi otvara grudi, a misao se

vraća u svoje granice.

Strpljenje i utvrđena shvatanja i obziri napuštaju me.

Samo strast opstaje, cvileća i grozničava.

Neki se ljudi skljokaju na drumu poput bačenih otpadaka.

A onda, krajnje nepromišljeni, sledećeg jutra

banu u javnost sa novim naumima. Ljubav

je ostvarenje, a poezija je bubanj

koji nas poziva na njega. Nemoj više da se žališ

na usamljenost! Neka se strašljivi govor o njoj

raspadne i otpluta. Neka mujezin siđe

sa svoga tornja, i nek se ne vraća gore!