GDE SMO TO?

 

 

Nevidljiva ptica nas nadleće,

ali baca hitru senku.

Šta je telo? Ta senka senke

tvoje ljubavi, što na neki način sadrži

čitavu vasionu.

Čovek tvrdo spava,

mada nešto u njemu bukti poput sunca,

poput predivnih resa prišivenih za porub.

Vrpolji se pod ćebadima.

Svaki prizor je laž:

        Bistar crveni kamen slatkog je ukusa.

        Ljubiš predivna usta, i ključ se

        okreće u bravi tvog straha.

        Izgovorena rečenica izoštrava se u fino sečivo.

        Majka golubica traži svoje gnezdo,

        pitajući gde, ku? Gde, ku?

Tamo gde lav na zemlju leže.

Gde bilo koji čovek ili žena odlazi da plače.

Gde bolesni odlaze kad se nadaju oporavku.

Gde se vetar podiže i pomaže u vejanju žita

i, u isti mah, šalje lađu na put.

Gde ma ko kaže Samo Bog je istinit.

Ja Hu! Gde s one strane gde.

Sjajni tkačev čunak seva napred-nazad,

istok-zapad, Gde-smo-to? Ma-ku? Maku.

Kao što sunce kaže Gde smo to?,

dok tim pitanjem tka.