TRAVKE

 

 

Isti vetar koji iz korena čupa drveće

čini da travke zablistaju.

Gospodstveni vetar naklonjen je

nejakosti i malenkosti travki.

Nikad se ne hvališu da su snažne.

Sekiru ne brine koliko su debele grane.

Seče ih na komadiće. Ali ne i lišće.

Lišće ostavlja na miru.

Oganj se ne obazire na veličinu gomile drva.

Kasapin se ne povlači pred stadom ovaca.

Kakav je oblik u prisustvu zbilje?

Sasvim bespomoćan. Zbilja drži nebo prevrnuto

poput kupe koja se obrće nad nama. Ko okreće

nebeski točak? Sveobuhvatna svest.

A kretanje tela potiče

od duha kao turbina smeštena u reci.

I udisanje-izdisanje potiče od duha,

čas razdraženo, čas mirno.

Vetar uništava, i vetar štiti.

Nema druge stvarnosti do Boga,

kaže potpuno predani šeik,

koji je okean što prima sva stvorenja.

Ravni tvorevine su slamke u tom okeanu.

Kretanje slamki potiče od uzburkanosti

vode. Kada okean hoće da se slamke primire,

u blizinu obale ih šalje. Kada hoće da ih vrati

u velike talase, čini sa njima isto što i vetar

s travkama.

                  I tome nikad nema kraja.