Poglavlje treće

Slava Gurua

Parabola o slepcu koji vodi slepca

Pedeset slepih ljudi sedelo je u darmašali (objektu za privremeni smeštaj hodočasnika). Svi su bili od rođenja slepi, i svi su želeli da otputuju u izvesno udaljeno mesto hodočašća. Došla su još četiri slepca i priključila se ovoj grupi. Rekoše da i oni idu u isto mesto. «Prijatelji», reče vođa pedesetorice, «mi smo slepi i ne možemo sami da nađemo put do svetilišta. Hoćete li biti u stanju da nas vodite? Da li vaše oči vide?» «Da, dragi prijatelji», odgovoriše četvorica, «mnogo smo slušali o svetom gradu i putu kojim se do njega stiže. Imamo jasnu mentalnu sliku tog puta. Mada ga ne vidimo svojim očima, uvereni smo da ne samo da ćemo mi stići na odredište, nego da ćemo i sve vas odvesti tamo sa nama. Sledite nas.» Vezali su se jedan za drugog dugim konopcem. Najbolji od četvorice predvodio ih je. On je, bez sumnje, imao mentalnu zamisao o putu; ali to nije bilo od naročite koristi. I sebe i njih je doveo u zabludu, i uskoro je pao u duboki klanac. Vezani za njega, drugi su se slepci, ne znajući gde ih on vodi, takođe jedan za drugim stropoštali za njim. I svi do jednog su izginuli.
Sličan je slučaj sa masama u današnje vreme. Čule su za zemlju večnog blaženstva, zemlju koja obiluje svetošću i božanstvenošću. Ali, ne znaju put do nje, i čekaju da ih neko povede. U međuvremenu dolazi još nekoliko slepaca, koji su mnogo slušali o kraljevstvu Božjem i poseduju odlično intelektualno razumevanje. Oni misle da znaju put, pa čak i da mogu druge da vode njime. To su naučnici i naučni filozofi, koji obećavaju da će odvesti mase u kraljevstvo besmrtnog blaženstva, a lakoverna javnost ih sledi. Te vođe imaju izvrstan intelekt, ali ne i samokontrolu i iskustvo. Idu tamo gde ih njihove žudnje, vasane i želje vode, i upadaju u užasni jarak čulnosti i materijalizma, u kojem umiru. A sa njima ginu i svi njihovi sledbenici.
Čujte me, ljudi - ne sledite slepe obmanjivače. Sledite mudrace koji poseduju intuitivni vid i stignite do boravišta vrhovnog blaženstva.