Parabola o kuriru milionera

Jedan milioner hteo je da pošalje hitnu poruku drugom bogatašu koji je živeo u susednom gradu. Pozvao je svog najboljeg sekretara i uručio mu poruku rekavši: «Molim te da ovo hitno odneseš mome prijatelju.» Kurir je dostavio poruku drugom bogatašu, a ovaj oholi čovek primio ju je i ravnodušno rekao kuriru: «Nadam se da si ručao; ako nisi, uzmi ovo voće i odlazi.» Kurir je otišao duboko uvređen.
Neki siromah na putu naiđe na kurira i sa ljubavlju i brižnošću ponudi mu čašu hladne vode. Kurir je vrlo zadovoljan zbog toga i osvežava se vodom. Kasnije celu stvar saopštava svome gospodaru koji, shvatajući da je uvreda naneta njegovom kuriru zapravo uvreda njemu samome, sa odbojnošću gleda na bogataša kojeg od tada udaljava od sebe. A onaj siromah biva obilno nagrađen.
Slično tome, Bog šalje ljudskom rodu svoje Glasnike u vidu svetaca i mudraca. Oni dolaze na zemlju sa porukom ljubavi, radosti i besmrtnosti. Oholi čovek ispunjen ponosom zbog svoga bogatstva, položaja i moći, gradi ašram za sveca ili poklanja novac za svečevu misiju – ali sve je to zaprljano arogancijom, ahamkarom (egom) i abimanom (samovažnošću). To ne zadovoljava sveca. S druge strane, siromah nudi svecu cvet, voće ili samo vodu, ali sa time mu nudi i svoje srce, i svetac je veoma zadovoljan njime. Preko sveca Gospod meri zasluge bogataša i siromaha. On kažnjava nadmenog bogataša, a nagrađuje pobožnog siromaha. Ono što se vrednuje je bava, osećanje; kvalitet, a ne kvantitet.