Parabola o košakara ptici

Ptica košakara stanuje u deblu drveta. Ona buši rupu u njemu i gradi čvrsto gnezdo blizu kore. Da ne bi ostavila mesta za upad bilo kog drugog stvorenja, ptica nastavlja da sa svih strana ojačava gnezdo, sve dok u njega ne može ni igla da prodre! Da je ostavila rupu, imala bi vazduha za disanje. No, pošto je sve zapušeno radi bezbednosti, ptica ugine u gnezdu.
Slično tome, grihasta (kućevlasnik) brižno sprečava ulazak bede i muke, gradi svoje gnezdo doma i porodice, svoga unutrašnjeg stava prema životu, na takav način da ne ostavlja prostora ni za jedan vriti (misao) koji se ne bavi zadovoljenjem čula (građe od koje je načinjen njegov kavez) da mu uđe u um. Da je ostavio jedan mali otvor 'veragje' (nepristrasnosti, neprivrženosti) u tome oklopu, disao bi i bio bi u stanju da u prikladno vreme dobije hranu za dušu. Međutim, pošto ni to nije dopustio, bedno umire unutar tog čvrstog i krutog gnezda.
O, čoveče, čak i ako odabereš da uđeš u gnezdo grihastašrama, ostavi mali otvor 'veragje' u njemu, kroz koji možeš uteći u široki svet spoznaje Boga, kad tome dođe vreme.