Poglavlje šesto

Staza božanske ljubavi

Parabola o krojačevoj igli

Krojač je prionuo na posao. Uzeo je komad platna i pomoću sjajnih, skupih makaza sekao ga na različite komade. Zatim je makaze spustio pokraj nogu, uzeo malu iglu i konac i počeo da od parčadi platna šije prvorazrednu košulju. Kada je završio sa šivenjem, zabo je iglu u svoj turban. Krojačev sin, koji je sve to posmatrao, upitao ga je: «Oče, makaze su skupe i tako lepo izgledaju, a ti si ih bacio na pod. Igla je gotovo bezvredna, za jedan novčić možeš ih dobiti tuce. A ipak, ti je brižljivo stavljaš na samu svoju glavu. Postoji li neki razlog za to nelogično ponašanje?»
«Da, sinko. Makaze nesumnjivo imaju svoju funkciju; ali jedino što one čine je da seku tkaninu na komade. Igla, naprotiv, sjedinjuje te komade i povećava vrednost tkanine. Zbog toga je za mene igla dragocenija i vrednija. Vrednost neke stvari zavisi od njene koristi, sine, a ne od njene skupoće ili izgleda.»
Slično tome, postoje dve klase ljudi u svetu – oni koji stvaraju razdore i nesklad, koji razdvajaju čoveka od čoveka; i oni koji donose mir i harmoniju, koji ujedinjuju ljude. Oni prvi su uglavnom bogati ljudi, moćni političari i kraljevi; ovi drugi su uglavnom siromašni posvećenici Boga, lutajući monasi bez sredstava i prosjaci. Gospod koristi obe ove klase da obavi svoju funkciju obezbeđivanja polja za evoluciju pojedinačnih duša. On baca dole u prašinu moćne kraljeve i milionere koji izazivaju ratove i nesklad; i On čuva sirotog, pobožnog posvećenika na svojoj vlastitoj glavi. U Njegovim očima lestvica vrednosti potpuno je drugačija!