Parabola o filozofu i razbijenom ogledalu

Živela jednom dva prijatelja, Ram i Gopal. Obojica su bili filozofi. Pomoću vićare i anvaja-vjatireke (pozitivnog pristupa) Ram je naučio da vidi lepotu vrhovnog Jastva u celom univerzumu. Gopal je, međutim, ostao teoretski filozof, osuđujući univerzum kao iluziju i san koji ne sadrži ništa drugo sem zla i poroka.
Jednoga dana, posle dugo vremena, Ram je posetio svoga prijatelja. Gopal je, kao i obično, nadugačko razmatrao zlo u ovom univerzumu, a na kraju je zapitao Rama kakav mu je poklon doneo. Ram je, posle kraćeg razmišljanja, izvadio iz džepa parče razbijenog ogledala i uručio ga Gopalu rekavši mu: «Ovo je moj skromni poklon. On će ti pomoći da spoznaš svoju vlastitu lepotu i čar, koje inače ne možeš da razumeš.»
Gopal je naučio lekciju, i od tada je počeo sebi da predstavlja i da shvata velelepnost vrhovnog Jastva odraženog u celom univerzumu.
Ništa u ovom svetu nije nepotrebno ni beskorisno. Ne-biće postoji da odrazi i proslavi Biće, Jastvo. Kako bi inače mogao da znaš za postojanje Jastva? Uistinu, ne-jastvo je ogledalo koje nam verno odražava Jastvo da bismo ga prepoznali.
Dakle, i zlo je ogledalo za dobro. Prisustvo mudraca i svetaca lako se zapaža usred skupa neznalica.
Nauči da vidiš dobro odraženo pomoću zla, i reci: «Zlo postoji da me podseća na dobro, prolazno postoji da me podseća na Večitog», itd.
Zaista, ova vasiona je ogledalo koje nas podseća na Boga. Nemoj da poučavaš da ga treba osuđivati kao iluziju i san, nego da ga treba iskoristiti da se oseti postojanje Boga.