Parabola o devojci koja je zaustavila policajca i lopova

Ozloglašeni razbojnik bio je zamalo uhvaćen na delu od strane policajca. Sa plenom u ruci, počeo je da beži, a policajac se dao u poteru za njim. Tek što su pretrčali nekoliko stotina metara, kad ugledaše pred sobom lepu devojku kako sama šeta cestom. Policajac samo što nije ščepao razbojnika, ali čim je spazio devojku ukopao se u mestu poput kipa. I razbojnik je bio privučen devojkom, pa se i on zaustavio u mestu, par metara dalje od policajca. Devojka je samo bacila pogled na obojicu, i odšetala dalje. Čim je izašla iz njihovog vidokruga, policajac se iznenada setio da juri razbojnika, a ovaj je shvatio da mu je policajac za petama. Ponovo počeše da trče, ali snaga hajke se izgubila; razbojnik je umakao.
Poročni, niski, nečisti um je razbojnik. Uzvišeniji, čisti, satvični um je policajac. Sadaka donosi pobožnu odluku da iskoreni nečiste vasane koje vrebaju u njemu. Uzvišeniji satvični um počinje da ga čisti od njih. Potera počinje. Posle nekog vremena, čulni objekti dovode sadaku u iskušenje. Unutarnji napor prestaje, satvični um učinjen je nedelotvornim. Viši um zaboravlja svoju dužnost; niži um zanemaruje opasnost. Kada ovaj talas uzbuđenja prođe, borba iznova počinje, ali nema više potrebnu snagu. Rđavi um ojačan je labavošću satvičnog uma, tako da je sve teže potčiniti ga.
Sadako! Uvek budi oprezan. Uhvati lopova nižeg uma i satri ga.