Parabola o milioneru i tri prosjaka

Živeo u jednom gradiću milioner dobre naravi. Tri prosjaka naumila su da ga zamole za pomoć. Prvi od njih prišao mu je i rekao: «O, gospodine! Treba mi pet rupija. Molim te da mi ih daš.» Milioner je bio zapanjen njegovom drskošću. «Šta! Pa ti tražiš od mene pet rupija kao da ti ja dugujem novac! Kako se samo usuđuješ? Otkud mogu sebi da dozvolim da udelim pet rupija samo jednom prosjaku? Evo ti ove dve rupije i beži od mene», reče on. I čovek se udaljio sa dve rupije. Sledeći prosjak prišao je milioneru i rekao: «Maharadž! Već deset dana nisam imao pošten obrok. Molim te, pomozi mi.» «Koliko ti treba?», zapita ga milioner. «Koliko god mi ti daš, Maharadž», odgovori prosjak. «Evo, uzmi ovu novčanicu od deset rupija. Možeš dobro da jedeš najmanje tri dana.» I prosjak je otišao sa deset rupija. Došao je i treći prosjak. «Maharadž, slušao sam o tvojim plemenitim osobinama. Zato sam došao da imam tvoj daršan. Ljudi tako milosrdne naravi zaista su manifestacije Boga na zemlji», rekao je. «Izvoli, sedi», reče mu milioner. «Izgledaš umorno. Molim te, uzmi ovu hranu», reče i ponudi prosjaka hranom. «A sada mi reci šta mogu da učinim za tebe.» «Maharadž», odgovori prosjak, «ja sam samo došao da dobijem daršan tvoje plemenite ličnosti. Već si mi dao ovo obilno i sočno jelo. Šta još da tražim od tebe? Ti si već ispoljio izvanrednu dobrotu prema meni. Bog te blagoslovio!» Ali milioner, dirnut njegovim duhom, preklinjao je prosjaka da ostane sa njim, podigao mu pristojnu kuću na svom vlastitom imanju, i starao se o njemu do kraja života.
Bog je poput ovog dobrog milionera. Tri klase ljudi Mu prilaze, sa tri različite želje i molitve.
Tu je pohlepan čovek pun sujete, nadmenosti i žudnje. On od Boga zahteva objekte svetovnog užitka. Pošto je taj čovek, kakve god da su njegove niske želje, ipak imao dovoljno zdravog razuma da se obrati Bogu, On mu dodeljuje izvestan deo željenih objekata (koji će vrlo uskoro nestati, kao što je prvi prosjak potrošio dve rupije još pre mraka).
Druga vrsta posvećenika moli se Gospodu za oslobođenje od patnji sveta, ali bolja je od one prve, utoliko što je spremna da se povinuje Njegovoj volji. Njemu Gospod dodeljuje potpuno oslobođenje od patnji, i podaruje mu bogatstvo i blagostanje.
Treća vrsta je đnani; on zna prirodu Boga. On se jedino ovako moli Bogu: «O, Gospode, Ti si Satćidananda; Ti si apsolutno postojanje, apsolutno znanje, apsolutno blaženstvo, itd., itd.» Šta on želi? Ništa. Međutim, Gospod je izuzetno zadovoljan njegovim duhom odricanja, samopredanosti i odsustva želja. Zato mu daje da jede Njegovu vlastitu hranu, tj. podaruje mu vrhovnu predanost Njemu. Povrh toga, On postavlja baktu da živi u Njegovoj vlastitoj kući – Vaikunti. Od tada pa nadalje ovaj đnani-bakta ostaje u boravištu Gospoda kao oslobođeni mudrac.