Parabola o dobroćudnom mladiću i lepoj devojci

Bio jednom jedan naočit mladić koji je bio poslovično dobar prema svima. Nikada nije učinio ništa, neposredno kao ni posredno, što bi bilo štetno za ljudski napredak i korist. Jednom prilikom je pošao na putovanje. Usput je upoznao prelepu devojku i smesta se zaljubio u nju. Ni ona nije imala ništa protiv toga. Bez mnogo odlaganja i premišljanja, mladić se sa devojkom vratio svojoj kući. Ali, pre datuma određenog za venčanje, mladić je doznao za devojčinu ljubav prema nekom drugom mladiću, što je i ona otkrivala svojim postupcima. Bez oklevanja, naveo ju je da se uda za tog čoveka. Prošlo je godinu dana, i devojka je gotovo zaboravila ljubaznost mladića dobre naravi. Tada je mladić, uz pomoć čarobnjaka, dao devojci neki narkotik u obliku slatkiša, posle čega je ova zamrzela svoga muža. Napustivši ga, vratila se dobroćudnom mladiću, te su srećno živeli do kraja života.
Bog i Guru su sinonimi. Možemo ih uporediti sa dobroćudnim mladićem. Sve što oni čine uvek je za dobro pojedinca i celog sveta. Mladić koji odabira devojku je nalik Bogu ili Guruu koji odabira učenika iz sveta.
Ljubav devojke prema drugom muškarcu nalik je posvećenikovoj ili učenikovoj ljubavi prema svetovnim stvarima. Bog i Guru je dopuštaju u slučaju svoga voljenog posvećenika i učenika. No, kada je pojedinac gotov da zaboravi Boga ili Gurua, oni pomoću svojih tajanstvenih duhovnih moći (uporedivih sa čarobnjakovom drogom) skreću njegov um sa svetovnih objekata i odvode ga u svoje domove.
Njihov čin odvraćanja jedinke od svetovnih težnji je transcendentalan, neosporan. Za tog pojedinca to je od ogromne koristi.