Parabola o goniču volovske zaprege

Gonič volovske zaprege stvarno je otkrio šta je Gospod Brama odredio za njega. Brama je na goničevom rođenju odlučio da ovaj zarađuje za život pomoću volovske zaprege. To mu je garantovalo da će imati dva vola i zapregu. Kada se u njemu pojavila ta istina, gonič je smislio izvrstan plan. Smesta je prodao volove i zapregu i nabavio sve što je njemu i njegovoj porodici nedostajalo. Sve pare od prodaje je potrošio, i vratio se kući. Nije imao ništa za sutrašnji dan. Zato je Gospod stvorio par volova i zapregu i stavio ih u čovekovu praznu štalu. Posle nekoliko dana, gonič ih je ponovo prodao i podelio iznos siromasima u dobrotvorne svrhe. Još jednom je Gospod stvorio volove i zapregu i stavio ih u goničevu štalu.
Sličan je slučaj sa samorealizovanim mudracem. On je ustanovio da je njegovo telo posledica njegove prarabde (sudbine, tj. delovanja karme po sili pobuda i navika iz prethodnih života) i da je sve što treba da doživi i da uživa ili propati – predodređeno. On sasvim jasno vidi funkcionisanje karme. Stoga se nikada ne uznemirava zbog sutrašnjice. Koji god zemaljski posedi da mu pripadnu, on ih odmah deli drugima. Ništa ne zadržava za sebe. Normalno, da bi izvršio božansku volju i potkrepio prarabdu, Gospod mu još jednom dodeljuje sve udobnosti i posede. Mudrac nastavlja da ih deli sa svom Božjom decom. On je lišen zebnje i brige, jer zna da će mu, sve dok traje njegovo telo, biti dato sve što je predodređeno prarabdom. Tako on raspolaže vrhovnim spokojstvom i savršenom zadovoljnošću.