Parabola o mravu i gušteru

Jedan mrav uživa u svome obroku od mrvice šećera. Dva mlada čoveka gledaju kako mrav zaboravlja na sebe prionuvši na posao. A jedan gušter brzo prilazi da proždre mrava. Na maloj razdaljini se zaustavlja da ga dobro nacilja.
Jedan od mladića kaže: «Vidi, gušter hoće da pojede mrava. To je zakon prirode, u kojem stoji da je mrav gušterova hrana. Gledaj.»
Drugi mladić kaže: «Ne. Ne smemo besposleni da stojimo ovde dok gušter guta mrava. Ja ću ga sprečiti.» Rekavši to, on pokušava da uhvati guštera za njegov mašući rep. Ali gle, u ruci mu ostaje deo repa, a gušter nepovređen nastavlja dalje. Onda mladić u trenutku poklapa mrava kupastim dlanom svoje šake. Pošto se njegova pomama pokazala uzaludnom, gušter zaključuje da je mrav dobro zaštićen i nestaje.
Isto tako, kada sadaka pokušava da meditira, stare višaja-vasane (žudnje za čulnim objektima) dolaze da progutaju njegovu sadana-šakti. Dok jedno vreme ostaje upijen u radost koju mu pruža meditacija na Boga, opasni neprijatelj se iznutra podiže da napadne. Pesimistični glupak ophrvan očajanjem odustaje od napora. Ali, razborit čovek neće odustati. On često u svom potcenjivanju mračne sile pokušava da se direktno sukobi sa protivnikom. Rđavi vriti time nije ščepan, nego izbegne taj zahvat i privuče se bliže. Tada se u čoveku javlja svetlost mudrosti i on hitro pokriva antakaranu (um) upijenu u meditaciju moćnim štitom Božjeg imena i potpunog samopredavanja Njemu. Tako zaštićen Svemoćnim Imenom, on ostaje bezbedan i njegova meditacija se neometano nastavlja. Rđavi vriti, potpuno izgubivši snagu, iščezava.
Nemoj se predati očaju. Ne rvi se sa zlom, već neguj suprotne odlike. Nađi utočište u Njegovom božanskom svemoćnom imenu, i okusi besmrtno blaženstvo.