Parabola o gramzivom hodočasniku

Čovek koji je želeo da pođe na hodočašće uzeo je od prijatelja sto rupija na zajam. Išao je na razna mesta i zatim se vratio u svoje rodno mesto. Kada je sreo prijatelja od kojeg je pozajmio novac, i kada je ovaj zatražio da mu ga vrati, hodočasnik je upitao: «Koliko treba da platim?» «Pobogu, pa sto rupija!» «O, ti želiš da ti sve vratim?» Kakvo čudesno pitanje!
Isto je tako začuđujuće ponašanje ljudskih bića. Điva stupa na široko polje samsare i tumara raznim područjima – kao mineral, kao biljka, kao životinja, a zatim i kao čovek – uz pomoć svesti pozajmljene od Boga. U ljudskom životu điva ponovo dolazi sasvim blizu svoga doma, tj. Boga. Sada, kada je putovanje gotovo okončano, Bog traži da mu pozajmljena svest bude u potpunosti vraćena. Drugim rečima, čovek treba da shvati da čitava njegova duša pripada Bogu, i da stoga njegovo srce u celosti treba da bude ponuđeno Njemu. Ali glupan, ispunjen požudom i pohlepom, mohom (zaluđenošću) i vezanošću, nije voljan da to učini. Kakvo veliko čudo! Kako je maja moćna!