Farmer Scrumpy bio je u gradu nekoliko dana i kada se vratio, Homer, njegov najamni radnik

čekao ga je na stanici u starom Fordu.

“Što ima novo, Homer?” pita Scrumpy. “A, tako-tako” odgovara Homer.

“Se nekaj desilo dok me nije bilo?” pita Scrumpy, penjući se u auto.

“Nikaj vredno spomena” odgovara Homer, vozeći sa stanice. “Pas malo šepa. “ “Stvarno?” pita Scrumpy.

“Je” veli Homer.

“Kak se to desilo?” pita Scrumpy

“Pa” objašnjava Homer, “ Mislim da je stari konj malo poludil, trčeči van iz štale, polu spečen, u pol noći, i lupil ga je.”

“Konj?” viče Scrumpy. “Pol spečen?”

“Je” odgovori Homer. “Kad je štagalj zgorel i svo seno otišlo v zrak, konj je skoro zgorel.” “Stvarno?” vrišti Scrumpy. “Štagalj je zgorel?”

“Je” veli Homer. Mora de je z kuće zletelo par iskrih i zapalilo. Izašel sam iz kuće baš na vreme.” “Stvarno?” vrišti Scrumpy: “Kuća je gorila? Kak si izašel van?”

“Pa” objašnjava Homer” tvoja me žena izbacila iz kreveta i probudila!” “Stvarno?” viče Scrumpy. “Bil si u krevetu s mojom ženom?”

“Je! Pili smo domaću rakiju.”

“Stvarno? “ viče Scrumpy. “Pil si moju rakiju u mojem krevetu s mojom ženom? Gde je

ona?”

“Pa” objašnjava Homer “ona je postala hrskava od vatre, ali ne brini! Spasio sam rakiju!”

“Fala bogu!” veli Scrumpy. “Je se još kaj desilo?” “Nikaj” objašnjava Homer “bil je to miran tjedan!”