Bilo je jedno pleme u Burmi, veoma malo pleme, čija čitava povijesta ukazuje na ono o čemu ja govorim. Tamo nije bilo počinjeno nijedno ubistvo, nijedno samoubistvo, silovanje, nikada nije došlo do tuče. Razlog leži u tome što su oni prakticirali vjekovima nešto nalik dubokoj psihoanalizi o kojoj Sigmund Frojd nije ni mogao znati. Svako bi jutro ispričao svoj san. Većina tih ljudi nije ni sanjala jer nisu imali represivan život; bez represija snovi ne mogu ni postojati. Ali ponekad netko usnije da je udario nekoga - to je malo pleme i svi se poznaju - tada bi taj otišao toj osobi sa darovima i cvijećem i tražio oproštaj: “Oprosti mi, ja sam te udario u snu.”