Dva učcnika jednog velikog majstora šetali su vrtom oko kuće svog majstora. Njima je bilo dopušteno da tuda šetaju svaki dan, jutrom i navečer.

Obojica su bili pušači i htjeli su da pitaju majstora za dozvolu, pa su i odlučili: “Sigurno će odbiti, ali mi ćemo gu ipak pitati. To ne izgleda kao svetogrđe da pušimo u vrtu. Mi nećemo pušiti u njegovoj kući.”

Sljedećeg dana su se ponovo sreli u vrtu. Jedan od njih je bio razljućen jer je ovaj drugi. pušio i reče mu: “Što se dogodilo? Ja sam ga isto pitao ali je on kratko odbio i rekao ne. A ti pušiš? Zar nisi mogao ustrajati u njegovoj naredbi?

On mu reče: “Ali, on je meni rekao “da”!

To je bilo nepravedno i prvi reče: “Ja sada idem da ispitam odmah zašto je meni rekao - ne, a tebi - da.”

Drugi reče: “Sačekaj trenutak. Reci mi šta si ga upitao?” On reče: “Šta sam pitao? Pitao sam ga jednostavno: “Da li mogu da pušim dok meditiram?” On je rekao “Ne.” i izgledao je vrlo ljut.”

Onaj drugi se: poče smijati govoreći: “Sada ja znam u čemu je stvar. Ja sam pitao: “Mogu li meditirati dok pušim?” On mi je rekao: “Da”.