PRAVO   NA  ŽIVOT

20 svibnja

Čovjekovo  najosnovnije  pravo,  s  apsolutnim  prvenstvom , pravo  koje se  nikako  ne smije  povrijediti, jest  njegovo  pravo  na život. 

Svaki  pojedinac

i  svi  mi  skupa  potpuno  smo odgovorni  za  njega. Prije  nego se govori  o  pobačaju ,

mora se apsolutno čvrsto  utvrditi  to  pravo  na život.

»Pravo  na  pobačaj «  strašna je  parola .

Demonstrira se  protiv rata  i  nasilja,  a  legalizira se nasilje  u  majčinoj  utrobi .  Kojeg li  licemjerja !

Uz  sve  uvažavanje  uistinu  dramatično  teških  situacija ,    koje  traže mnogo  razumijevanja  i  djelotvornu  pomoć ,   pitam  se ,  zašto se  tako  uporno  prešućuje ono što je dovelo do  te  konfliktne situacije .  Zar se  ne može  razboritije govoriti  o  odgovornosti  ljudi  za  njihove seksualne  odnose ? Ili  se  to od  tankoćutnih  egoista  ne  može  tražiti?

Muškarci  su  tu  često  više  krivi  nego žene.

Onaj  tko  nastupi  tobože  kao džentlmen ,  zapravo je  barbarin kad ženu  smatra  i  zloupotrijebi  kao  objekt za svoj  užitak .

Uz  sve  ono  što  je  povezano  s  problemom  pobačaja najviše  nam  nedostaje  rijećca  »ljubav «  ili  »briga« : brižna ljubav za sve što je slabo  i  nejako .

Kad se  probiju  svi  bedemi  protiv  neukrotivih sila sebičnosti , kad  čovjek  nije više siguran  ni  u  majčinoj  utrobi ,

gdje je  onda  na ovome svijetu  još  siguran ?