USKLIKNI PROLJEĆU

18 travanj

Mnogi  ljudi  boluju  od  dosade ,   smrrtno  se dosađuju jer su  prezasićeni . Kuća  puna  svega .  Bogato  prostrt  stol. Ništa nova .  Svaki  dan  isto :  trošenje .

Gusti  zidovi  sve sprječavaju ,  unutra je  uvijek  hladno .

Nikad  tu  ne  prodire  novi  život .

Oni  više  ne  vide cvijeće ,  ne vide više  ptica .    Njihova  papiga  i  psetance  mrtvi  su  kao  i  oni  sami . Uvečer  izlaze  i zabavljaju  se  do  kasno  u  noć ,

da  bi  spavali  kad  iziđe sunce .

Odlaze  k  liječniku ,  psihijatru ,  psihologu . Nikad se  ne osjećaju  uistinu  dobro .

Važni ljudi  sjede  za  konferencijskim  stolovim a u luksuznim zgradama između stakla i betona . Smrtno  ozbiljni .  Beskrajno  duge  sjednice

o velikim  i  malim  problemima .  Papiri  se gomilaju . Rastu  poput  divovskih  gljiva :  puni  ormari ,  puni  uredi , pun  svijet,  dok se  ne smrači  kao  u  rogu .

Kamo  s  takvim  svijetom ?

Usklikni  proljeću ,  dozovi  sunce ! Neka  te zahvati  čudo  svjetla i života . Više veselja,  više  radosti  u životu ,

I mnogi  problemi  će  nestati  sami  od  sebe .    Zašto ševa  pjeva? Jer  ne  mora  plaćati  stanarinu .

Pogledaj  u  nebo i  pjevaj jer sunce  ti  besplatno sja .