AKO SE ODVAŽIŠ POGLEDATI JE

25. listopad

 

 

Osuđenik si  na  smrt . Jedino još  ne znaš

kada će  presuda  biti  izvršena.  Smrt  ide  ukorak s  tobom : svakoga  dana ,  svake  noći ,  na svim  putovima .

Ali  sve dok je  ne osjetiš  na vlastitome  tijelu

ili  je  ne  pogledaš  izbliza kod  nekog dragog čovjeka , želiš živjeti  kao  da  smrti  i  nema .

Pa  ipak  svakoga  jutra  tvoje  novine  donose

nov  popis  mrtvih .   Između  redaka  pojedinih  članaka nalaziš  bezimene , žrtve  rata i  nasilja,  prirodnih  nesreća, srušenih  zrakoplova .  Mnogi  koji  gube  svoj  život  na  našim ulicama .  Ljudi  o  kojima  tisak  iscrpno  izvješćuje jer su

postali  žrtvama zločina .  Možda  i  sam  nosiš cvijeće   na grob . Pa  ipak  bježiš ,  i  ne  pomišljajući  na vlastitu  smrt .

Smrt je činjenica. Zatvotiti oči ne pomaže.

Čak  može  biti  vrlo spasonosno  misliti  na svoju  smrt . Imajući  vlastitu  smrt  pred  očima ,

ti  vidiš  bolje  pravu  mjeru ,  stvarnu  vrijednost  svih  stvari. Vidiš  bolje  kako si  malen  i  koliko  ograničen .

Postaješ  uviđavniji ,  dobrohotniji  prema  drugima i  možeš više  uživati  male svakodnevne  radosti .

Sretnije ćeš živjeti  ako  potisnutu  smrt  izvučeš  iz  podsvijesti i  odvažiš  se  pogledati  je - kao  smisleno  ispunjenje    plodnoga života  i  kao  konačno  prihvaćanje

u  besmrtnu  ljubav .