JAČI OD SVOJE SMRTI

1 listopad

 

 

Dobio  sam  na  dar  sliku  od jednog  mladog  slikara .  Umjetnik snažnih  osjećaja .  A slika zdvojna ,  bez  utjehe . Hladnim  bojama oslikana je  neka zemlja kojoj  nema kraja , prazna i  napuštena .  Ugašen je i  posljednji  tračak nade .

Na  horizontu  se  vidi  kako  gori  grad  bogatih . U  prednjem  planu  stupaju  ćetiri  mršava  lika.

Oni  iz grada siromašnih ,  iz  koliba  od  blata,  nose golem mrtvački  sanduk  prema jednoj  pukotini  što zjapi  u  zemlji , a  neka jadna  spodoba  očajna  leži  na  tlu  pružajući  u zrak dva batrljka  ruku :  očaj .

U  sredini  se javlja cvijet  na dugačkoj  peteljci.

Ali  taj  znak radosti  strašna je iluzija, jer cvijet je  mrtav, peteljka je  po  sredini  slomljena .

»Kruha  i  igara«  naziva  mladi  slikar  svoje  djelo , aluzija  na  propast  Rimskoga  Carstva ,

a  usporediva s  našim  društvom potrošnje  i  provoda .

»Daj  im  kruha i  igara ,  i  moći  ćeš  s  ljudima  raditi što  god  želiš.«

Ali  rado  bih  da je  na toj  slici  nešto  drugačije . Dao  bih  cvijetu  šansu .

On  ne  mora biti  slomljen  i  mrtav .

Ja vjerujem  u  ljude

i  vjerujem  u  neumrlost ljubavi .

Mnogi   mladi  ljudi  izgubili  su  tu  vjeru.

Oni  moraju s  onu  stranu  sve očajne  praznine ponovno  otkriti  iskru  u  čovjeku ,  koja se zove duh , koji  budi  život  i jači je od svake smrti .