ŽLIČICA   MEDA

 17 svibnja

Kad sam jutros stavio  u  svoja  usta žlicu  meda , iznenada sam zastao i  upitao se: Koliko se sati  leta i  kolikih  pčela krije u  jednoj  ovakvoj žlici  meda ?

Osjetio sam  radost  i zahvalnost ,  jer volim  med . Netko je,  očito ,  poslao  pčele  na put ,

dao da cvijeće za pčele cvate  i sunce sja ,

jer kad  pada kiša ,  pčele ne lete.

Netko  je,  k tome , zamolio  pčele da  rade  besplatno , a cvijeću  zadao  da  besplatno  cvate.

Netko  me je  morao jako voljeti  kad je  sve  to  organizirao za jednu  žlicu  divnog zlatnožutog  meda  ujutro .

Tu je  nekako  ugrađena  nadasve  intenzivna ljubav. A pritište  me  što  tako  malo  na  to  mislimo .

Odjednom  mi  je  postalo jasno  koliko  smo  postali  površni i  tupi  upravo  mi  u našoj  tako visoko civiliziranoj

životnoj  sredini .

Živimo  medu  čudima a više se  ne čudimo . Imamo  novac ,  ali  čudo  ne  možeš kupiti .    Kao  što  si  novcem  možeš  doduše  kupiti  psa ,

ali  nikada  i  njegovo  radosno  mahanje  repom . Razumiješ  li  to?  Možda ništa od  toga ne shvaćaš . Moraš  razgovarati s  drvećem .  Ono je gostoljubivo .

Daje sjenu  i  dopušta pticama  da se  gnijezde

u  njegovim  granama . Slušam  i  cvijeće.  Ono  mi  pripovijeda

o pčelama .  Divnu  priču ,  tako jednostavnu  i  lijepu. S  jednom  žlicom  meda  u  ruci  možeš  biti  sretan

i pun  radosti  zahvaljivati  Bogu  za sve stvorenje .