NAPUSTITI

25. kolovoz

Tko  razmišlja  o  životu ,

neizbježno  se suočava s  ljudskom  nemoći .

Svaki se dan događaju mnoge stvari kod kojih ne možeš promijeniti ništa. Ne  možeš ih spriječiti , imao  ti  mnogo novaca ili malo , bio usamljen i s mnogo briga ili sretnik kojemu  u  životu  naizgled  sve  uspijeva .

Kao čovjek, ti si gubitnik. Ništa  ne  možeš čvrsto zadržati. Na kraju  ti  sve  promiče  kroz  prste.

Sanjaš ,  planiraš  i gradiš ,  slaviš  uspjehe .

A  onda odjednom  dođe  trpljenje ,  razočaranje ,  noć . Katkad   iznenada  kao  munja dođe  nesreća,  bolest,  smrt .

Poznaješ  takve ljude ,  mlade i stare ,  koji odlaze

i više se  nikad ne vrate ,  bliske drage ljude . Htio  bi  ih  čvrsto zadržati, kao i sebe .

Htio  bi  da  lijepi  dan  nikada  ne završi. Pa  ipak ,  moraš  napustiti ,

svaku  večer  moraš  napustiti  jedan  dan ,

a  jednoga  dana sve.

Ne  moraš  sada  zbog  toga  početi  plakati.

Nije   to  razlog za kukanje kako si  malen  i  nemoćan .

Ali  niti  razlog da bježiš  u ovaj  svijet s  njegovim  prividom . Tek kad si  iskusio svu  svoju  nemoć ,  sazreo si za  Boga .  Tada sve dobiva smisao i  cilj:  tvoj strah ,  tvoje   trpljenje , tvoje zdravlje  i  tvoja bolest ,  tvoj živo  i tvoje  umiranje . Tek  kad  ne bi  bilo  Boga ,  kad  ne  bi  bilo  besmrtne  ljubavi na onoj  drugoj  obali ,  tek bi  tada sve  bilo besmisleno

i  savršeno apsurdno .