JOŠ NISI DAO SVE

7. kolovoz

Ljudi  moraju  uložiti  najviše  truda da  ljube jedni  druge .

I  u  braku je  tako .  Nakon  prv e  lavine  prisizanja na  ljubav sve  do smrti  polako  se  opaža da baš  nismo svaki  dan  pripravni  umrijeti  za  drugoga .

To  me  podsjeća  na  ono  ljubavno  pismo  koje je  netko napisao :  »Najdraže  zlato ,  volim  te više  nego  što  mogu iskazati.  S  tobom  ću  kroz vatru ,  ništa  mi  neće biti  previše. Vječno  ću  te ljubiti.«  U  potpisu :  »Tvoj  dragi« .  A zatim  je sasvim  dolje stajao  dodatak ,  na  brzinu đometnut:

»Dakle ,  do  nedjelje -  ako  ne  bude  kiše!«

Nerijetko je slično  i  u  svagdašnjem  životu . U  mašti ,  u  riječima ljubav je sasvim  laka. Uvijek  iznova visim  na  pitanju :

Zašto  ljudi  ne  izdrže  ljubav?

Zašto   je  tako  teško  izdržati  svaki  dan  zajedno ?

Vjerujem ,  m i  ljudi  jako  se često  zavaravamo . Tvrdimo  doduše  da  volimo  druge ,

ali  zapravo  volimo  samo sebe .

Previše  misliš  na ono što  drugi  mora  učiniti  za  tebe . Drugi  mora  biti  srdačan ,  nositi  te  na  rukama ,

ne smije  ti  ništa  predbacivati ,  ne smije   biti  loše  raspoložen . Kod i  najmanjeg razočaranja ti  se osjećaš ranjenim .    Premalo  misliš  na ono što  bi  ti   trebao  učiniti  drugome ,

što  ti  možeš  drugome dati .

A  tajna je  u ovome .  Nemoj  prebrzo   reći:

»Ne voliš  me« ,  sve  dotle  dok god  nisi  sve dao .