ZAŠTO SE VIŠE NE MOŽE IGRATI

8. rujan

Velik je  gubitak,  strašno  osiromašenje ako  čovjek više  ne  može  sanjati, ako  se  više  ne  može  igrati, ako je  presahla  svaka  maštovitost .

Možda si  prebogat  u  skupim  beživotnim  stvarima , koje  samo  služe  imigeu  i  trebaju   urediti  tvoju  fasadu u jednom  dvoličnom ,  licemjernom  svijetu.

Možda si  previše  studirao

pa je vrijeme  bajki  za  tebe  definitivno  prošlo .

Držim  da je jako  loše ako  su  bajke  i  misteriji danas  prognan i  daleko  od  škole ,

ako   sveučilišta  postaju  tvornice  znanosti .

Ljudi  umiru  od  puke  djelotvornosti ,  učinkovitosti . Nestalo je  maštovitosti .  Ljude  planski  i  kompjutorski uključuju   u  radne  procese . Tu  oni  moraju  samo jedno : nesmetano  funkcionirati .  I  u  sportu  je sve  manje  riječ o  radosti  u  igri,  a sve više je  riječ o  novcu ,

katkad  o  jako  mnogo  novaca .

Zašto   mora čovjek ,  kad  postane  veći,  izgubiti  svoje djetinjstvo ,  a  najčešće  i  svoju sreću?

Zašto  se  ne može igrati,  jednostavno  zato jer ga  to veseli, ne želeći  da  bude  najbolji  i  sruši  svjetske  rekorde ?

Zašto više  ne  može sanjariti  i  činiti  lijepo  radi  lijepoga , a  ne  brinuti  se za  to  koliko  će  od  toga  imati  koristi?

Zašto svi  snovi ,  sve  igre  i  sva  maštovitost moraju  ustuknuti  pred  bezobzirno proraćunatim  interesima ?