Pajaco se u onom muškom društvu smije k'o malo dijete. I ja se sjetim reklame za pajaca: „On je visok, zgodan, i ima krasan osmijeh, i lijep glas, i dobro pjeva, i prekrasno se smije, iiiii…“ I zagrljaj, i svašta nešto. Ma kakva Ivana od jagoda!

   „Pajaci!“, nasmiješim se. „Dobio si tri kavice. Nema za mene. Oš mi dat' jednu?“

   „Ma, naravno, Zemljo moja!“, reče pajaci i pruži mi jednu od tri šalice. „Ali… polako pij. Merači!“

   Pošto su cure otkrile tajnu omiljene pajacove pjesme, odlučim pokušati: „Pajaci! Ja se zapravo ne zovem Zemlja. Ja sam Maria.“

   „Drago mi je!“, reče on i ljubazno se nasmiješi.

   Uf!

   „Pajaci… večeras… kad bude ples… oš plesat sa mnom?“

   „Stani u red! Iza saturna17.“, reče mi on i pokaže rukom prema kući. Pogledam, kad tamo… red… ko za ulaznicu za koncert grupe U2… Na čelu happy, pa alius, mkrmar, ivana,…, saturnčica lupka nogama zadnja u redu…

   E neću u red! Pa taman večeras ne plesala! Pognem glavu i odem ravno prema svjetioniku…