SUPTILNA FIZIOLOGIJA
Suptilna anatomija i suptilna fiziologija su sva pozitivna znanja i metode istraživanja čiji je predmet ljudski organizam (živi ili općenito). One se bave ustrojstvom i odnosima, organima i funkcijama što ljudsko tijelo čine poprištem tokova suptilnih energija i koje su analogne kozmosu.
SUPTILNA ANATOMIJA izučava: srebrnu vrpcu, auru, kanale, tokove, suptilna tijela ili vozila, treće oko, broj unutrašnjih organa ili otvora ljudskog tijela itd. SUPTIL
NA FIZIOLOGU A se bavi: slušanjem mističnih zvukova, mističnom toplinom, učincima yoge, homeopatijom i si.
Suptilna anatomija i fiziologija naročito su razvijene u:
- Hinduizmu (V. cakra, Hinduizam, Yoga), Budizmu i Lamaizmu;
Kini (v. akupunktura, cinober, Taoizam);
Rozikrucijanstvu, Okultizmu, Teozofizmu, Antropo-zofizmu (R. Steiner, Okultna fiziologija).
Šijitstvu (cf. H. Corbin, E.I.l), naročito Semmani (t 1336. g).
R. objektivna (znanstvena) istraživanja inicijarijskih, mističnih i metapsihičkih pojava, npr: Thćrese Brosse, „Documents recueillis aux Indes sur les 'Yoguis'par l'en-registrement sumultanć du pouls, de la respiration et de l'ćlectrocardiogramme", Presse Medicale, 1936, XXIV, br. 83.
v. akupunktura, astralan, aura, cakra, kaducej, kanal, kozmički tokovi, mikrokozmos, suptilno središte, suptilno tijelo, vozilo.
B. Anatomie rosicrucienne, izd. Rosicruciennes (A.M.O.R.C); R. Steiner, Physiologie occulte, Editions anthroposophiqucs romandes; Zhao Bichen, Alaiimie et physiologie taoiste, prij. s kineskog, izd. Les deux ocćans, 204 str; Eva Ruchpaul, Hatha-yoga bien temptrie, prij. P.U.F, 1978, 390. str.
edin.kecanovic
bglavac
