Paragraf Alfa (Centuri)

 Ponekad pogledam ljude oko sebe. Ako ne žurim. Ako ne žure.

Bude tada kiša, bude sunca sijanje, bude i mestimično do znatno oblačno.

Ponekad čujem ljude oko sebe. Ako ne pevam suviše glasno. Ako oni ne nose radio koji trešti.

Bude tada mesec septembar. Bude i april. A bude i neki drugi mesec. U godini. Jer, verovatno je poznato, godina ima i druge mesece.

Ponekad radim nešto sa ljudima oko sebe. Ako nisam besposlen. Ako oni imaju plan rada.

Bude to u polju. Bude u kancelariji. Bude u nekoj radionici (čiji vlasnik plaća tzv. muzički dinar, jer se država boji da on ne ošteti autorska prava muzičara koje i ne sluša).

Kada se u bilo kojem od ovih slučajeva osvrnem iza sebe, nakon što sam:

pogledao,

čuo,

radio,

isplivavaju, izranjaju priče na sve strane, sa svih strana, kao mehuri iz bureta u koje smo ubacili „avonove“ sapune, pa ih džinovskom kutlačom mešamo. (Doduše, niko prizemljen to ne radi, ali, „nikad ne reci nikad!“, ko zna kakve sve kutlače Život može da ti ugura u ruke.)

E, sad, koliko sam vešt da ulovim te sapunice i da ih skeniram na tastaturi lap-topa pre njihovog raspsnuća, videće se iz nastavaka koji slede...

 

Paragraf  Beta (Retikuli)

 Dakle, kao što su govorili Stari Sloveni, dok su sedeli pod krošnjom stare lipe i pušili lule mira - summa summarum: ovo nisu priče tipa (ne nekog tipa, nego tip priča):

„Pošao učitelj Tao sa učenikom Maom do učitelja Čin Čin Ele.“

Već priče tipa:

„Pošla Slavica koja radi u upravi javnih prihoda, sa svojom koleginicom Oliverom, koja radi kao kuvarica u studentskoj menzi „Kod tri kostura“, do frizerskog salona „Ledy Gaga“, da doteraju „friz“ za proslavu Dana žena.“

IMENA SU DRUGAČIJA, AMBIJENTI DRUGAČIJI, SADRŽAJI DRUGAČIJI, ALI - POUKE SU SLIČNE, BEZOBRAZNO SLIČNE!