Da li je sve manje situacija koje u meni izazivaju naboj, iznerviranost, bes, ili me isti ljudi i iste situacije podjednako nerviraju, iritiraju, izbacuju iz koloseka...?

Da li mi problemi izazivaju sve slabiju uznemirenost, ili je stresogeno reagovanje kao i nekada?

Da li sve manje mogu da podnosim da satima sedim pred televizijom, ili mi je to uživanje isto kao i nekada?

Da li sve manje uživam u kupovinama novih stvari, ili je „gušt“ nepromenjen?

Da li me sve manje raduju zabave, provodi, praznici, ili sam u tom vidu životnog uživanja ostao-ostala „neumoljiv“?

Da li mi bučno i brojno društvo i „beskonačni“ razgovori sve više pomalo smetaju, ili su mi oni ostali isto utočište kao i nekada?

Da li sve manje interesovanja i snage imam za rad, ili sam pun energije kao i nekada?

Da li me novac i materijalne vrednosti (iznad onoga što mi je neophodno za život) sve manje oduševljavaju, ili su mi i dalje izvor nadahnuća za moje angažovanje?

Da li... ili...?

Da li osećam da „svakog dana u svakom pogledu sve više napredujem“, ili sam u stabilnom, blaženom status quo-u?