Juče ja očistio sve staze, do prodavnice, do garaže, očistio sav sneg pred garažom... Očistio, onako, sav dobrodušan, lakoveran, ne sluteći šta sve u životu može da me snađe.

Kad ono, jutros - nigde staze ni bogaze, sneg navejao isto onoliko koliko ga je bilo juče!

Pomišljam, mada nisam siguran, da sam ulazud juče čistio sav onaj sneg.

Danas: ’ajde, Jovo, nanovo!

I dokle, Jovo?!

Moram danas da sednem i malo promeditiram nad duhovnim smislom ove pojave: kada ja jednog dana očistim sav sneg, a on već sutra tvrdoglavo ponovo napada. Isto, čak i više!

Ubeđen sam da smisao postoji, samo treba da ga nađem!