Išao ja na pijacu... (A tamo - samo za nekoliko tezgi ima prodavaca. Pita jedan kupac: „Gde je ona žena sa jajima?“ Tj. koja prodaje jaja. „Pala na sa onih stepenica odozgo i izlomila ruku.“ „A onaj što prodaje jabuke, do nje?“ On se okliznuo i uganuo nogu.“ „Pa nije valjda da ste samo vas nekoliko ostali čitavi?!“)
Usput vidim: neki čovek izneo mali tepih, bacio ga u sneg i lupa... da taj mali aparat nazovem lupalicom za tepihe (mada sumnjam da mu je to pravi naziv). ISTRESA PRAŠINU!
Meni bi bilo besmisleno da ovako nešto radim: uroniti tepih u sneg, lupati u njega, da bi se istresla prašina!
Ako neki posao ima smisla samo za onoga ko ga radi - smisao ipak postoji...? Makar samo za njega.
irida
bglavac
