Sn. je imala razne strategije da natera kćerkicu A. da jede. Dok je A. bila mala.

„Hajde da jedeš! Jedi!“

I danas, i sutra. I svih ostalih dana kada se jelo.  

Hrana je spremana u kuhinji. Što nije neobično, jer se i u mnogim drugim porodicama hrana sprema u kuhinji. Za decu se u početku spremaju kašice. Miksira se hrana. Tek kasnije ona pređu na komade čvrste hrane. Ako se dobro sećam gradiva iz biologije.

Decu treba često prevariti, ako su roditelji ambicozni u vezi sa ishranom dece. Jer deca osluškuju samo impulse svog tela, ne umeju da osluškuju ambicije svojih roditelja. Vezane za njihovu, dečju, ishranu.

Sn. je izmišljala razne metode, da A. prevari, da jede onoliko, koliko je ova smatrala da je dovoljno. Da li je to njeno „dovoljno“ bilo zaista dovoljno ili više od dovoljnog, nije imala vremena da o tome razmišlja.

Sn. nije znala šta je to mantra, ali je znala da ponavlja:
„A., hajde da jedeš! Hajde da pojedeš još samo ovo, i ovo!“

A. se ponekad krila, kada joj se baš nije jelo, a majka je tražila, ponekad pretila, ponekad vikala, ponekad tepala...

Uz hranu, i uz još štošta drugo, godine prođu.

Prolazile su Sn-i, a prolazile i A-i. Podjednako.

Prošlo dvadesetak godina.

Sn., koja voli hranu, ugojila se, nabacila sa kilogramima i neke zdravstvene probleme. Neke ljubavi ne donose probleme, a ljubav prema hrani može da ih donese.

A. više nije bila poslušno detence. A. je počela da naređuje.

Zabrinuta za majčino zdravlje, propisala joj je redovnu i tzv. zdravu ishranu.

Sn. ponekad posluša, ponekad joj proradi ljubav prema hrani. Pa se negde sakrije, i...

Kada je A. uhvati na delu, počnu rasprave:

- Aman, dokle da ti pričam?! Rekla sam ti da ne jedeš više! Pa, je l’ možeš jedanput da me poslušaš?! Nema više danas da se jede! Pa baš si rešila da me nerviraš na svakom koraku!

One su i dalje spremale hranu u kuhinji. U međuvremenu se pojavio internet, a na njemu - recepata na sve strane! Pa je lakše da se sprema hrana.

Na primer, čak i ja, koji nemam veze sa hranom, ne znam koje glavno jelo sa kojom salatom ide, umem ponekad ponešto da spremim, po receptima sa interneta. Kada mi kretanje na duhovnom putu to dozvoli. A i ponešto od zimnice sam ostavio. Na primer: lovačku salatu. Doduše, niko u kući je ne jede, ne sviđa im se ukus, ali, ja uživam. Jer sam je ja pravio. I ne zamaram se time da li je ukusna ili nije.

A šta su Sn. i A. ostavile od zimnice - ne znam. Mogu da ih pitam , ako su nekome te informacije potrebne, ZA SHVATANJE POENTE OVE PRIČE.